Stoička škola
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 5 | Nivo:
Filozofski fakultet, Niš
. Bio je to šareni trem, a
ljubitelji ove filozofske misli nazvani su stoicima ili stoičarima.)hlikioP aotSStoičku školu je
osnovao Zenon, koji je sa Kipra doputovao u Atinu, po svemu sudeći pomažući ocu
u poslovima trgovine. Po svom dolasku u Atinu pročitao je Platonovu ,,Odbranu
Sokrata“ i Ksenofontove ,,Uspomene o Sokratu“ i biva oduševljen snagom
Sokratovog duha i karaktera. On se priključio kiniku Kratesu, verujući da je po
osobinama Krates najbliži Sokratu, međutim Kasnije se okrenuo Stilponu mada
postoje mišljenja da je slušao i druge filozofe. Zenon osniva oko 300. godine
pre nove ere svoju filozofsku školu koja će dobiti naziv prema mestu na kom su
se okupljali (
Pored osnivača Zenona najistaknutiji
predstavnici ovog učenjua bili su: Panetije, Posidonije, Epiktet, Lukije Anej
Seneka i Marko Aurelije Antonin. Oni su se bavili logikom (koju su podelili na
dijalektiku i retoriku), metafizikom i etikom. Pema stoičkoj logici, postoji
samo pojedinačno, a naše znanje jeste znanje o pojedinačnim stvarima. Isto tako
je i čitavo saznanje zasnovano na čulnom opažanju, jer da bi duša mogla da
saznaje, mora i da opaža. U okviru metafizike, odnosno kosmologije, stoičari su
zastupali monistički materijalizam; poput Heraklita, vatru su uzimali za
prapočelo. Takodje su priznavali postojanje Boga koji je ,,aktivna vatra“, iz
koje sve polazi i u koju sve uvire. Bog je za njih predstavljao najviši duh
koji svime vlada i sve reguliše. Oni su osporavali ideju o ljudskoj slobodi a
prihvatali sudbinu. Što se etike tiče, ona je jodno od najznačajnijih oličenja
stoičara, pogotovu kasnijih predstavnika, pa bi o njoj trebalo nešto više reći.
Što se konkretno samog morala tiče, ne možemo a
da ne zapazimo sličnost između stoika i tvorca ,,Kritike praktičnog uma“. Još
su filozofi sa šarenog trema poistovećivali moral sa dužnošću. Imanuel Kant nam
kaže kako je zapravo dobra volja uzrok moralnog ponašanja, ali se moralna
radnja ipak čini više po dužnosti nego po dobroti srca, ne ove ili one
individue već svih nas. I Kant i Stoici ostavljaju izbor onom ko je u prilici
da učini ili ne učini moralno procenljiv postupak, stim što nemački idealista
govori u (kategoričkom) imperativu. Stoici čak i svoje postojanje smatrju
svojom dužnošću.
,, Ili si ovde i već si se navikao na to, ili
odlaziš odavde i to si želeo, ili umireš i završavaš svoju dužnost. Osim ovih,
nema nikakve druge mogućnosti. Zato budi dobre volje!“
Marko Aurelije zna da je ljudski vek kratak, ali
pored takvog tegobnog saznanja, svestan je i da je zivot sačinjen od radosti i
patnje, na žalost, više patnje nego li radosti. Mudrost i blagost ovog filozofa
se jako dobro ogledaju u zadnjoj rečenici navedenog citata. Bez obzira na svest
o jednoj tako poražavajućoj istini, on ima snage da pozove na ,,stoičko“
podnošenje udaraca. On život, kao predstavnik svoje škole sa nešto
pesimističnijom filozofijom, očigledno doživljava kao breme za koje zna da će
jednoga dana pasti s njegovih pleća; stoga se raduje tom danu. Život na zemlji
je njegova dužnost, na svoje dužnosti se svi mi pre ili kasnije naviknemo, tim
pre što znamo da posle izvršenja iste sledi odmor. A i ako nema druge
mogućnosti do one koja mu je data, onda nema ni razloga za tugu: neće se priroda
ogrešiti o svoje čedo. Ako se pak i ,,ogreši“, to treba shavatiti kao njeno
pravo i njenu volju, jer nam je ona podarila život i ona stoga ima puno prvo da
nam ga oduzme. Njeni zakoni su prisutni uvek i svuda, kako sastavlja, tako i
rastavlja ona atome od kojih smo sagrađeni. Nema u tome ničeg čega se treba
bojati i od čega treba bežati.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!